Doček Nove godine u tišini - najekskluzivniji odmor na svetu

Moja tradicija dočeka Nove godine kod kuće nije nastala iz velike mudrosti, nego iz životnih okolnosti.

Prve godine faksa nisam imala s kim da slavim. Ne zato što nisam želela društvo, nego su moje bliske drugarice tu godinu dočekivale u Parizu, Beču, Ljubljani ili sa partnerima. Staro društvo iz osnovne i srednje našlo je novo društvo na fakultetu, a novi ljudi koje sam upoznala još uvek nisu pripadali kategoriji „moji ljudi”. Na Instagram nisam ulazila da ne bih gledala druge kako slave, ali osećala sam se užasno. Srećom, to je trajalo dok na tanjir nisam stavila hrskavo parče plećke i dovoljnu količinu ruske salate. Time sam popravila raspoloženje na OK i preživela. Narednih dana mi je malo bilo bezvezno da slušam kako se ko provodio, ali s januarskim ispitnim rokom doček je otišao u zaborav.

Sledeće godine sam do najsitnijeg detalja isplanirala doček, najluđi do tada. Ali, kako je vaša Gala uvek pomalo nepredvidiva, ništa drugačije nije bilo ni tada - razbolela sam se baš pred Novu godinu. Da mi se telo nije treslo od temperature 39.1, verovatno bih se tresla od plača. Bila sam ljuta na sebe, na tajming, na činjenicu da opet ostajem kući, samo ovog puta u pidžami.

I tu negde, između dve neplanirane kućne Nove godine, počelo je da se menja nešto važno. Shvatila sam da sam tokom tih večeri, koje sam zamišljala kao poraze, zapravo prvi put bila potpuno mirna. Bez buke, bez planova, bez zahteva da se pojavim negde i budem dovoljno dobro raspoložena da ispratim tuđi ritam. 

Treće godine ostala sam kod kuće potpuno namerno. Ne iz nužde, ne zbog okolnosti, već zato što tako želim. Šta sam beše radila? Pa, naravno, pustila „Sam u kući”. Izbor da svoj doček provedem tamo gde se osećam najiskrenije prema sebi: u miru, bez pritiska, bez očekivanja da se ludo provedem „jer tako treba”, verovatno je jedan od boljih u mom životu.

I ove godine ostajem kod kuće za doček. Ako hoću da izađem, izaći ću 1. ili 2. januara, kad je mirnije, jeftinije i kada niko ne meri koliko se dobro zabavljaš. I to mi prija. Ne menjam taj mir ni za nezdravu količinu alkohola (pa nije ni Gala najuzorniji primerak ljudske vrste u novogodišnjoj noći!), ni za priče koje izgledaju dobro samo na Instagramu.

P.S. Ovo ne znači da više nikada neću partijati u novogodišnjoj noći, samo trenutno to nije moj izbor. I ne, nisam ni više kul, ni avangardna, samo sam naučila da budem u dosluhu sa sobom i radim ono što mi prija.