Kako da prepoznaš skrivenu so u hrani i smanjiš njen unos?
Svest o štetnim uticajima kuhinjske soli na ljudski organizam još uvek nije dovoljno prisutna, jer većina ljudi i ne shvata da konzumira previše kuhinjske soli.
Skrivena so je sva ona so koju unosimo konzumiranjem gotove i polugotove hrane, tvrdih sireva, suhomesnatih proizvoda, snack proizvoda, soseva, brze hrane itd. Na ovaj način u organizam se unese više od 70% soli.
Smatra se da 20% unosa soli potiče od namirnica koje prirodno sadrže so, 15% se unosi dosoljavanjem, a oko 75% potiče od industrijski proizvedenih namirnica, koje ljudi i ne doživljavaju kao slane.
Stoga ti Gala savetuje da pratiš deklaraciju proizvoda uz sledeće uputstvo za prepoznavanje slane hrane:
• namirnice sa visokim sadržajem soli – sadrže više od 1,5 g u 100 g proizvoda;
• namirnice sa umereno visokim sadržajem – od 0,3 g do 1,5 g u 100 g proizvoda;
• namirnice sa niskim sadržajem soli – manje od 0,3 g na 100 g proizvoda.
Još nekoliko Galinih gratis saveta za smanjenje unosa soli:
1. konzumiraj sveže voće i povrće;
2. konzumiraj sveže meso i ribu umesto one dimljene i konzervisane solju;
3. konzumiraj sveži sir umesto tvrdog;
4. izbegavaj paštete, salame, viršle i druge mesne prerađevine;
5. izbegavaj „snack-ovanje” uz film – umesto slanih kokica i čipseva, grickaj neslani indijski oraščić, bademe ili druge orašaste plodove;
6. ukoliko spremaš jelo, izbegavaj so na taj način što ćeš hrani dati aromu nekim začinskim biljem poput mirođije, bosiljka ili origana;
7. smanjuj unos soli postepeno i – samo strpljivo!
Znamo, znamo, i dalje je lakše da istreseš sadržaj kesice u ključalu vodu i dobiješ gotovu supu nego da napraviš domaću. Ali znaš kako kažu – trud se uvek isplati. I u ovom slučaju je to tako, te što više vremena uložiš u pripremu hrane, to će tvoj tanjir više odisati zdravljem!
